• Повлашћене цене по којима ће се откупљивати целокупна струја која се произведе из биомасе у наредних 12 година, наговештава да ће се ускоро „зелени киловати" наћи на „зеленој грани".
• Потенцијал биомасе није довољно искоришћен, оценили су учесници округлог стола на нишком сајму екологије и енергетске ефикасности, између осталог и зато што у Србији, процедура око добијања дозвола за градњу биоенергетског постројења није скраћена нити постоје наговештаји да ће се направити помак по том питању.
• Промовисани тв спотови, лифлети, и други промотивни материјали кампање.

На недавно одржаном Међународном Сајму екологије, енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије СЕЕЕ 2010 у Нишу, велико интересовање стручне јавности изазвала је и расправа на округлом столу који је одржан у склопу пројекта „Уклањање не-техничких баријера за коришћење биомасе у енергетске сврхе-БИОГЕНЕРАТОР“.

Овај једногодишњи пројекат, који остварује конзорцијум организација цивилног друштва „AgroVet Management Project“ и „Екополис“, уз подршку програма SECTOR који спроводи Регионални центар за животну средину (REC) у сарадњи са јавним институцијама локалног и републичког значаја, тежи да представи примере добре праксе у земљама ЕУ у контексту процедура за добијање дозволе. Пројекат „Уклањање не-техничких баријера за коришћење биомасе у енергетске сврхе-БИОГЕНЕРАТОР“, финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (СИДА).

„Желимо да овим поводом отворимо и расправу о процедурама у овој области које се примењују  тренутно у Србији, разлогу њиховог трајања, као и могућностима скраћења истих како би се биомаса користила у енергетске сврхе - истакао је у уводној речи модератор скупа Велибор Петковић. У публикацији коју смо Вам припремили, налази се преглед правних регулатива у области коришћења биомасе у енергетске сврхе у Републици Србији, као и примери законодавно-административних процедура у неким од земаља ЕУ(студија случаја Бургос- Шпанија, Тампере регион-Финска, Регион Тирингија-Немачка) Овај материјал, као и закључци са округлог стола-нагласио је Петковић, представљаће основу за дефинисање законодавноадминистративних баријера које треба у нашој средини отклонити за успешно коришћење биомасе у енергетске сврхе.

У земљама ЕУ број процедура се из године у годину смањује, док у Србији дестимулативне и комликоване процедуре доводе до одлива инвестиција у земљи у окружењу. За добијање дозвола за изградњу биоенергетских постројења потребно је чак осамнаест месеци иако закон прописује да је за издавање дозволе за градњу овај рок 15 дана а за добијање енергетске дозволе 30 дана. Више од 10 различитих закона и исто толико правилника и уредби уређује област изградње биоенергетских постројења, па је потребно прибавити 25 грађевинских, безбедносних и енергетских дозвола за њихову градњу.

Србија, као земља са великим пољопривредним земљиштем и површинама под шумом, има велики потенцијал за производњу биомасе. Биомаса представља 63 % укупних обновљивих извора енергије (OIE). Шуме покривају око 30% територије, а око 55% територије је обрадиво земљиште. Поред остатака из ратарства за производњу хране, постоје велике могућности за наменско узгајање биомасе које неће конкурисати производњи хране. Укупан енергетски потенцијал биомасе у Републици Србији процењен је на 2,7 милиона тое и чине га остаци у шумарству и дрвној индустрији (око милион тое), као и остаци у ратарству, сточарству, воћарству, виноградарству и примарној преради воћа (око 1,7 милиона тое). Енергетски потенцијал биомасе у сточарству који је погодан за производњу биогаса је процењен на 42.000 тое. Најперспективније могућности за коришћење биомасе у Србији су: загревање простора у домаћинствима и зградама коришћењем пелета или брикета од биомасе; ко-сагоревање или потпуна замена ложења мазута или угља у топланама; производња електричне струје коришћењем остатака из пољопривреде и од дрвета; производња биогорива за саобраћај.

Иначе, заинтересоване стране на пројекту који реализује конзорцијум организација цивилног друштва „Агровет Менаџмент пројект“ и „Екополис“ су: Град Ниш-Управа за пољопривреду и развој села града Ниша, Управа за привреду, одрживи развој и заштиту животне средине, Управа за комуналне делатности, енергетику и саобраћај, Регионални центар за енергетску ефикасност-Ниш, Пољопривредна стручна служба „Ниш“ д.о.о, ЈКП „Горица“, РТВ „Зона“ и РТВ „Банкер“. За овај пројекат заинтереовани су и ЈП »Србијашуме»-Шумско газдинство Ниш, ЈКП «Медиана», ЈКП «Градска топлана», РПК Ниш, организација «Хелп».